Sve počinje za radnim stolom

Na fotografiji iz 1968. Ivo Perkas sedi za radnim stolom. Oko njega su alat i predmeti koji pripadaju jednom konkretnom poslu. Nama ta slika znači početak porodične optike, ali i podsetnik da se veliki deo rada odvija van izloga, uz pažljivo gledanje i proveravanje.

Od predmeta do nečijih naočara

Okvir u vitrini još nije nečiji svakodnevni par. Izbor tek otvara razgovor: kako će se naočare koristiti, šta je nosiocu važno i koje informacije su potrebne za stakla. Posao nije završen kada pronađemo lepo ime ili dopadljivu boju.

Zato volimo da čujemo priču o sadašnjim naočarima. Šta Vam na njima odgovara? Šta Vam smeta? Nekada to pitanje usmeri izbor više nego podatak o poslednjoj kolekciji. Stari par može biti dobra polazna tačka čak i kada želite nešto potpuno drugačije.

Pažnja i posle izbora

Ako se naleganje promeni ili primetite problem, donesite naočare i objasnite šta se dogodilo. Mogućnost podešavanja ili popravke zavisi od konkretnog okvira i njegovog stanja. Najpre se pogleda predmet, pa se razgovara o rešenju. To je poštenije od obećanja koje ne poznaje ni model ni oštećenje.

Između stare fotografije i današnje radnje mnogo toga se promenilo. Ono što želimo da sačuvamo jeste način rada: vreme za pitanje, pažnju pri izboru i spremnost da se naočare pogledaju izbliza. U tom smislu radni sto ostaje deo naše priče.